Jeзик је важан у науци и математици - ево зашто!

Да ли социолози, математичари, научници и правници користе специфичан језик због елитизма и ексклузиве? Или је такав језик потребан да би се описале специфичности њихове области?

И какву улогу игра школа у уврштавању ученика у језик ових различитих дисциплина?

 

Различити начини размишљања

Колико год је примамљиво мислити да различите дисциплине развијају свој посебни језик као средство за искључивање других из свог домена - адвокати, гледамо у вас - разлози обично нису злобни.

Дисциплине користе језик на начине који су одраз начина на који они виде свет.

Историчари очекују пристраности аутора када читају, јер не траже једну истину, већ вишеструке перспективе гледања на одређени догађај. Разумевање пристрасности важно је за разумевање свих саставних делова неког историјског догађаја. Дакле, део учења како разумети историју је тражење пристрасности.

Математичари не очекују пристраности аутора. Аутор је у математици невидљив, небитан за читаоца. Постоји једна објективна истина. Слично томе, у науци постоји очекивање да се пристраност аутора уклони пажњом фокусираном на методе коришћене за доказивање представљених налаза.

Песници и романописци прихватају пристрасност са ентузијазмом. Они користе језик да би показали своју посвећеност и да би навели читаоца да им се придружи.

Укратко, математичари, научници, историчари и песници размишљају другачије једни од других - они разумеју свет око себе на различите начине и користе језик различито како би пренели та разумевања.

Коришћење језика на различите начине

Ови различити начини разумевања света значе да се структуре реченица и речник разликују у различитим дисциплинама.

У роману бисмо могли очекивати да ћемо прочитати реченице које почињу разрађеним фразама дизајнираним да евоцирају расположење и учине писца видљивим читаоцу, као на пример на самом почетку "Стакленог звона" Силвије Плат:

Било је то чудно, спарно лето, лето кад су на елетричној столици погубили пар Розенберг, а ја нисам знала шта тражим у Њујорку. 

Али ништа од тога не очекујемо у извештају научне лабораторије.

У роману се непознате речи често могу погодити из контекста или чак прескочити, а значење се и даље може задржати. Међутим, у математици нема вишка - свака реч се рачуна. Ако се једна реч не разуме, вероватно ће цела реченица бити погрешно схваћена.

Дисциплине генеришу специјализовани вокабулар - речи за идеје и концепте који су својствени или јединствени за то поље. Међутим, оне такође користе свакодневни речник на специјализован начин, тако да наизглед познате речи значе различите ствари у различитим дисциплинама.

На пример, математичари броје „лица“ на 3Д објекту, геолози испитују „лица“ стена, историчари могу да изнесу претпоставке „на лицу“ представљеног доказа. А главни лик романа може бити забринут због „губитка образа“ и евентуално мора „да се суочи лицем у лице“ са истином.

"Инсајдери" врло често нису свесни изазова које језик њихове дисциплине представља другима, јер је њима тај језик постао толико познат.

 

Какву улогу играју школе?

Средње школе очекују да ће њихови ученици читати и писати језиком различитих дисциплина. Студенти морају да пишу лабораторијске извештаје из науке, кратке приповетке на енглеском језику, извештаје о истраживању из историје и основне математичке доказе из математике - и све то у једном дану!

Нажалост, наставници у средњим школама ретко подучавају језик потребан за ове задатке.

Очекује се да ће на неки начин студенти аутоматски постати корисници језика дисциплине само зато што су му изложени. Али ове специјализоване употребе језика конструисали су стотине година стручњаци из ове дисциплине и студентима је потребна експлицитна поука и иницијација у тај језик.

 

Сви наставници су наставници језика

„Сви наставници су наставници језика“. Ово је мантра која се годинама врти у образовању. Већина школа је има негде у документима о правилима о курикулуму, има је и аустралијски курикулум.

То је мантра која многим наставницима средње школе већ преко главе. Типичан одговор је:

Имам наставни план и програм препун садржаја који морам да проучим,  немам времена да то и подучавам. Зар то није посао наставника енглеског језика.

А ту је и често неизговорена одбрана, „Не знам како“. Уосталом, „како подучавати дисциплинарни језик“ не постоји у многим системима образовања за учитеље.

Али ако наставници у средњим школама изричито не предају језик своје дисциплине, нико други то неће. Нико више не може.

Наставници науке не могу очекивати да наставници енглеског језика уче да пишу извештаје више него што би наставници енглеског језика очекивали да наставници науке подучавају алитерацију и персонификацију.

Ризично улагање у STEM (наука, технологија, инжињерство, математика) образовање 

Ако наставници у средњим школама изричито не предају језик своје дисциплине, они ефективно обезбеђују да њихови ученици остану аутсајдери.

Без изричите инструкције, језик који је постао невидљив и интуитиван за наставнике дисциплине остаје невидљив и збуњујући за њихове ученике.

Наставници неће знати да ли њихови ученици не савладавају градиво јер не разумеју језик или зато што не разумеју концепте. И једно и друго су озбиљни проблеми, али сваки има сасвим другачије решење.

И сви милиони долара који се тренутно сливају у СТЕМ образовање биће нажалост проћердани јер не узимамо у обзир  улогу језика у постигнућима и ангажовању у СТЕМ дисциплинама.

 

 

О ауторки

Мисти Адониу (Misty Adoniou) предаје на Универзитету у Кенбери. Добила је бројне награде за наставу, укључујући награду вицеканцеларке за изврсност у настави, и била је водећи писац ресурса Савезне владе за наставнике за ученике енглеског додатни језик/дијалект. Овај чланак је првобитно објављен у часопису "The Conversation" ("Разговор").

 

#alugha

#вишејезично

#свачији језик